Ravna stopala - problem dece i roditelja

Ravna stopala su jedan od najčešćih deformiteta
O kompleksnosti građe i funkcije stopala najbolje govori činjenica da je svako stopalo građeno od 26 kostiju međusobno spojenih sa 33 zgloba i više od 100 mišića, Ravna stopala kod dece tetiva i ligamenata. Stoga i ne iznenađuje da je jedan od najčešćih deformiteta lokomotornog sistema dece školskog uzrasta ravno stopalo. Problem je utoliko veći jer se ravno stopalo vrlo često javlja u kombinaciji sa potpuno spuštenim svodom stopala („fallen arch“).

Treba naglasiti da je formiranje stopala dinamičan proces tokom perioda rasta i razvoja deteta te da je u tom smislu karakterisan anatomskim varijacijama. Do 18. meseca života ravna stopala su fiziološka pojava, a po nekim autorima i do 3. godine detetovog života (mada se u anglosaksonskoj stručnoj literaturi ovaj period produžava do 5. čak i do 6. godine života). Deformitet se uglavnom uočava prilikom obaveznog sistematskog pregleda za upis u školu. Srećom, ravna stopala neretko osim estetskog efekta ne uzrokuje nikakve tegobe niti funkcionalna ograničenja.

Kako i zašto se javljaju ravna stopala?

Ravna stopala mogu biti urođena i stečena. Kod stečenih je prisutna i predispozicija za nastanak, odnosno nasledni faktor. Danas su deca uglavnom prezaštićena u prvim godinama života kada se formiraju svodovi (roditelji ih često nose umesto da hodaju), pa su usled toga mišići stopala nedovoljno ojačani i popuštaju pod dečijom težinom u periodu samostalnog hoda. To se dešava i kod gojazne dece kao i kod dece koja naglo izrastu. Neretko i sami roditelji nesvesno prave greške koje vode ka pojavi ravnog stopala. To se najčešće vidi u ranom uspravljanju deteta i podsticanju toga “…da što ranije prohoda…” u periodu kada za to nije sazreo niti mozak niti lokomotorni sistem.

Ravna stopala se mogu javiti i u sklopu nekih drugih stanja (cerebralna paraliza, neuromuskularne bolesti, genetski uslovljeni sindromi) kada predstavljaju samo jedan od simptoma osnovnog oboljenja.
Roditelji su često u nedoumici i pri izboru adekvatne obuće za mališane koja treba da bude odgovarajuće veličine, primerena detetovim aktivnostima (cipele i sandale za hodanje, patike za sportske aktivnosti).

Kako prepoznajemo ravna stopala i koji su simptomi?
Ovde treba naglasiti dva oblika ovog stanja odnosno postojanje tzv. rigidnog i fleksibilnog ravnog stopala. Naime, kod dece sa fleksibilnim ravnim stopalom se prilikom stajanja na prstima jasno uočava formiran svod, dok se pri osloncu na puno stopalo on gubi. S druge strane, kod rigidnog oblika stopalo je uvek zaravnjeno bez obzira stoji li dete na prstima ili se oslanja punom površinom tabana.
U tom smislu prvi korak pri pregledu je posmatranje stopala pri osloncu na podlogu – prvo punim stopalom, a zatim stajanjem na prstima – posmatramo postojanje ili nepostojanje svoda pri ova dva položaja (odnosno da li se radi o fleksibilnom ili rigidnom ravnom stopalu).

Zatim sledi pregled stopala dok nisu pod opterećenjem tj. dok dete sedi. Takođe možemo da koristimo jednostavan test kojim procijenjujemo otisak koje mokro detetovo stopalo ostavi na listu papira. Ukoliko ima odstupanja u odnosu na normalan otisak, dete treba odvesti na pregled kod lekara. Drugi način da proverite da li je došlo do deformiteta jeste da dete stane bosim nogama ispred vas okrenuto leđima. Ako vam se učini da je Ahilova tetiva na peti iskrivljena u stranu, a peta zarotirana u polje kao i da je oslonac stopalom o pod na unutrašnjoj strani, onda je gotovo sigurno da dete ima ravna stopala i spuštene svodove.

Većina dece sa ravnim stopalom nemaju tegobe, pogotovo ukoliko se radi o fleksibilnom stopalu kod kojeg tokom rasta i razvoja deteta spontano dolazi do formiranja svoda. Ukoliko se simptomi ipak jave, oni zavise od tipa deformiteta, a dete se najčešće žali na:

• Bolove i grčeve u stopalu, nozi i kolenu
• Nestabilnost u skočnom zglobu
• Nespretnost pri hodu ili trčanju
• Ne mogu dugo da hodaju, nerado trče
• Brzo se zamaraju, izbegavaju bavljenje fizičkim aktivnostima
• Imaju teškoće sa obućom.

Oprez! Uvek treba imati na umu da ravna stopala mogu uzrokovati teške poremećaje statike i dinamike celokupnog tela, i u ekstremnim slučajevima čak i invalidnost.

Kada i kako lečiti ravna stopala?
Ukoliko je dete bez simptoma i funkcionalnih ograničenja, tretman često nije niti potreban, ali su neophodne redovne lekarske kontrole.

Kada god se pruži prilika za to detetu treba omogućiti da hoda bosonogo (po pesku, travi, šljunčane plaže), a što nažalost veoma često i nije moguće u urbanim sredinama. Roditelji bi kroz igru trebali podsticati aktivnosti koje korektivno deluju na ravna stopala – hvatanja predmeta na podu nožnim prstima (klikeri, kockice, maramica), hod na pstima ili petama. Cipelice ili patike bi trebale da budu sa đonom koji je dovoljno elastičan i savitljiv da dečija stopala mogu da “osete” podlogu po kojoj hodaju i da se na taj način formiraju.

Ako i pored navednih mera ne dođe do korekcije deformiteta i dete i dalje ima simptome vaš lekar će vas uputiti u dalje postupke. To podrazumeva svakodnevne specifične vežbe za jačanje mišića stopala kao i korištenje anatomskih (ortopedskih) uložaka, za rasterećenje stopala i pravilnu raspodelu pritiska stopala na podlogu.

I na kraju. Problem ravnih stopala će se u većini slučajeva razrešiti tokom rasta i razvoja deteta, uz poštovanje navedenih preporuka u kućnim uslovima. Ali svakako moramo biti svesni činjenice da to ponekad zahteva mnogo roditeljskog strpljenja i umešnosti kako bismo u svim ovim aktivnostima pridobili naše mališane.

Autor: dr Branka Babić
Izvor: www.pedijatri.org

Kompletan asortiman proizvoda namenjen bebama možete pogledati i poručiti u našoj internet prodavnici Mama i Beba