Prehrambene navike, stavovi prema pojedinim namirnicama i jelima, deca formiraju pod snažnim uticajem roditelja. Ipak, nutricionisti upozoravaju da se najčešće radi o konfuznim i izmešanim lekcijama i primerima.
Tu je mama koja zahteva da deca jedu doručak, a onda i sama preskače obrok. Tu je i tata koji brani čips i slatkiše, dok baka pojedenu večeru nagrađuje istim tim slatišima. Ovo su zbunjujuće poruke i signali i normalno je da deca neće uživati u obroku i dobro se osećati kad su nešto pojeli, već će, na primer, nabrzaka progutati povrće, samo da bi nakon toga mogli pojesti dva pudinga od čokolade.
Nutricionisti kažu da roditelji trebaju shvatiti da je važno ono što i sami rade i govore. To je podjednako važno kao i hrana koju poslužuju deci.
Zašto je važno biti dobar primer?
Odgoj dece sa zdravim stavom prema hrani nedvosmisleno će voditi tome da kada odrastu, dobrovoljno izaberu zdravu ishranu za sebe i zdrav odnos prema jelu.
Simptomi anoreksije i bulimije mogu se pojaviti već kad su deca u vrtiću, kažu podaci američkog udruženja National Eating Disorders Association. U SAD-u čak 10 miliona žena i 1 milion muškaraca pate od nekog oblika poremećaja u ishrani. U Hrvatskoj oko 2% populacije boluje od anoreksije ili bulimije (oko 80.000 osoba, od čega 90% žena/devojaka i 10% muškaraca). Među najugroženijim grupama su tinejdžerke starosti od 15 do 19 godina, a ta se granica s vremenom pomiče na niže.
Većina dece, se podvrgava dijetama i to u apsurdno ranom dobu, a sve zbog opsednutosti nametnutom vizijom savršenog izgleda od strane televizije i medija. Na dijetu prelaze devojčice od 10 godina, pa i mlađe, ali na pogrešan način i izbegavajući hranu.
Što savetuju nutricionisti?
Veliki broj nutricionista zastupa praksu koja se popularno naziva "80:20 veza s hranom". Ako u 80% vremena jedemo zdravu hranu, u redu je u 20% slučajeva popustiti pred tanjirem kolača.
Roditelji koji prisiljavaju decu da pojedu sve s tanjira ili pak im otimaju tanjir ispred nosa smatrajući da je dete previše pojelo, ne dozvoljavaju u stvari da ono iskuša svoje granice. Deca trebaju upoznati termin "sitosti" ili pak osećaj prejedanja. Ali upoznati na promišljeni način.
Nije loše i na istom tanjiru doneti sve namirnice u razmeri 80:20. Neka na mini tacni bude sir, nekoliko oraha, voće, ali i krofna. Na taj način decu učite da nema "dobre" i "loše" hrane. Sva hrana može biti konzumirana u umerenim dozama.
Ostali saveti:
Ono što tvrdite, pokažite i u praksi
Najbolje što možemo učiniti je biti dobar uzor deci te se hraniti onako kako želimo da se oni hrane. Treba odabrati raznoliku zdravu hranu iz svih grupa, jesti umereno i vežbanje učiniti sastavnim delom procesa hranjenja.
Nemojte zabranjivati pojedine namirnice
Deca će već nekako doći do kolača, čokolada i slatkiša. Dozvolite im poslastice, ali ih istovremeno učite kako ih umereno unositi, odnosno šta i koliko njihovo telo stvarno treba.
Pustite klince u kuhinju
Od najranijeg doba uključite decu u pripremanje hrane, ali s priborom koji je siguran za njih. Ako osete da su bili deo procesa pripremanja hrane, veća je verovatnost da će hteti probati finalni proizvod.
Kombinujte staro i novo
Kako bi proširili ishranu deteta na nove namirnice, kombinujte stare namirnice za koje ste sigurni da ih vole, sa novim ukusima. Naravno, svaku novu uvedenu namirnicu jedite i sami i to s velikim odobravanjem i hvaljenjem njenog ukusa.
Budite uzbuđeni zbog hrane
Pokažite deci kako fina hrana može kod vas izazvati hvaljenje i užitak. Svoje izlaganje svakako započnite sa "Jao, morate probati ovo!" ili "Pogledajte kao je šareno!". Neka hranjenje bude zabava.
Kompletan asortiman proizvoda namenjen bebama možete pogledati i poručiti u našoj internet prodavnici Mama i Beba
-
Knjiga Makrobiotika: energetska hrana
-
Knjiga - priručnik za branje jestivih i lekovitih gljiva
-