Disfunkcija menstrualnog ciklusa kod sportiskinja

Tokom poslednjih nekoliko decenija sve veći broj žena svih uzrasta Disfunkcija menstrualnog ciklusa kod sportiskinja učestvuje u sportskim aktivnostima, podjednako rekreativno ili takmičarski. Većina devojaka i žena izvlače značajne dobrobiti iz redovnih fizičkih aktivnosti. One mogu ostvariti iste efekte pri treniranju kao i muškarci, kao što su smanjenje krvnog pritiska, niži puls i poboljšan kapacitet disanja, kao i smanjen procenenat telesnih masnoća.

Ove promene pomažu pri borbi protiv ateroskleroze i bolesti srca. Osim toga, vežbe sa tegovima čine kosti jakim i zdravim. Raniji mitovi o štetnim posledicama prekomernog vežbanja na ženski reproduktivni sistem su u velikoj meri raspršeni. Međutim, sportisti, roditelji, treneri i lekari, trebali bi da budu svesni koje bi vežbe mogle potencijalno prouzrokovati disfunkciju menstrualnog ciklusa.

Početak menstrualnog ciklusa (menstruacije) se dešava sa oko 12.5 godina, uporedo sa razvijanjem grudi i stidnih dlačica (sekundarnih polnih karakteristika) što se obično dešava dve ili tri godine ranije. Normalan menstrualni ciklus se odvija u intervalu između 21 i 35 dana sa prosekom od 28 dana.

Menstrualni tok obično traje oko 3 do 5 dana. Prvi dan menstrualnog krvarenja označava početak folikularne faze. Početkom ove faze nivo ženskih hormona estrogena i progesterona u krvi je nizak. Prelaskom u drugu polovinu folikularne faze sekret estrogena raste do maksimuma, neposredno pre ovulacije. Ovulacija se obično dešava oko sredine ciklusa (između 13 do 15 dana), iako stres i niz drugih faktora može da dovede do toga da ovulacija bude odložena ili da izostane.Lutealna faza traje od ovulacije do početka sledeće menstruacije, obično oko 14 dana.

Ova faza takođe može da bude pod uticajima spoljašnjih faktora. Nivo estrogena i dalje je visok, iako ne toliko visok kao neposredno pre ovulacije i progesteron se takođe povećava. Ovi reproduktivni hormoni mogu takođe prouzrokovati neke fiziološke i psihološke simptome, koje ćemo kasnije opisati. Ako ne dođe do implantacije oplođene jajne ćelije u matericu, nivo hormona opada i dovodi do prolivanja obloga materice (endometrijuma) u vidu menstrualnog toka i ciklus počinje ponovo.

Do redovnog ovulatornog menstrualnog ciklusa dolazi samo ako regularne povratne informacije sistema koji uključuje hipotalamus, hipofizu i jajnike funkcionišu kako treba.Pored toga materica i reproduktivni organi moraju biti netaknuti.

Kod žene se smatra da ima primarnu amenoreju ako nije dobila menstruaciju do 16 godine ili nisu počele da joj se razvijaju grudi i stidne dlačice do 14 godine.Kod nekih žena može doći do kašnjenja menstracije zbog genetike, pogotovo ako se majka kasno razvila.

Sekundarna amenoreja je odsustvo tri ili više ciklusa. Oligomenoreja se definiše kao tri do šest ciklusa godišnje ili ciklus sa intervalima dužim od 35 dana. Sportistkinje mogu imati skraćenu lutealnu fazu (traje manje od deset dana) ili anovulatorne cikluse. Ove varijacije mogu biti teško detektovane, jer se može činiti da je menstrualno krvarenje redovno, jedini spoljašnji znak može biti teškoća pri ostvarivanju trudnoće.

Određeni simtpomi će i pored toga ukazivati na ovulaciju.To uključuje osetljivost u grudima, zadržavanje tečnosti, promene u apetitu i raspoloženju tokom druge polovine ciklusa.Umereno, ovi signali pokazuju da neuroendokrine ose rade kako treba.Povišeno, oni mogu postati problematični kao predmenstrualni sindrom (PMS).Bolni menstrualni grčevi i težak protok se nazivaju dismenoreja.Naučnici veruju da redovne fizičke vežbe mogu biti korisne kod smanjenja poslednja dva simptoma.

Amenoreja se javlja u dva do pet procenata opšte populacije, u poređenju sa 1-44 % kod žena koje redovno vežbaju. Takođe je više izražena kod sportistkinja.
Atletska amenoreja, odnosno amenoreja povezana sa vežbanjem, je dijagnoza eliminisanja , što znači da ostali medicinski uzroci koji sprečavanja začeće, kao što su problemi štitne žlezde i drugi endokrini poremećaji, višak muških hormona ( androgena), tumor hipofize (prolactinom), policistični jajnici i druge genetske abnormalnosti, moraju biti isključeni. Na osnovu pregleda istorije bolesti i samog fizičkog pregleda, lekar može da zatraži odgovarajuće analize krvi i druga ispitivanja.

Ne postoji nijedan razlog za nastanak altetske amonoreje. Potencijalni faktori uključuju nisku telesnu težinu i nizak procenat masti u telu, nagli gubitak težine, iznenadni napad intenzivnog vežbanja, neuhranjenost, poremećaje u ishrani i energetski disbalans, kao i psihološki i fizički stres.Ukidanje reproduktivnog ciklusa je drugačije u svakom odvojenom slučaju.

Kod sportova koji ističe mršavost (kao što su naporni sportovi izdržljivosti ili atletski sportovi) postoji veća verovatnoća da imaju visok procenat sportistkinja sa menstrualnim poremećajima. Na primer, rasprostanjenost amenoreje kod trkačica (24-26%) je veća nego kod plivačica (12%).

Genetska predispozicija takođe može biti važna. Ranije je važilo mišljenje da početak bavljenja takmičarskim sportom u ranim godinama odlaže početak menstruacije. Verovatnije je, međutim, da su žene koje kasnije dostižu zrelost, posebno predodređene za određene sportske discipline.

Jači intenzitet vežbanja i povećana učestalost treninga su povezani sa većom učestalošću menstrualnih poremećaja, ali nema naučnog dokaza za direktan uzrok i efekte. Mataboličke izmene i promene u telesnom sastavu, kao što su gubitak težine i smanjen procenat masti u telu su više slučajene nego uzročne. Pozitivan energetski bilans (unošenje dovoljno kalorija za izvođenje vežbi) izgleda da je od ključnog značaja za održavanje ovulatornog ciklusa. Nutritivno lišavanje može da dovede do deficita kalcijuma, gvožđa i drugih važnih hranljivih sastojaka. Žene sa amenorejom bi trebalo da unose ekvivalentno 1500 mg elementarnog kalcijuma kako bi zaštitile gustinu svojih kostiju.

Psihološki i emocionalni faktori, kao i stres, igraju značajnu ulogu u razvoju poremećaja menstrualnog ciklusa.U nekim sportovima, težnja trenera, roditelja i sudija da se stavi fokus na telesni sastav i procenat masti u organizmu stvaraju nezdravu preokupiranost telesnim izgledom.

Zašto biste se trebali brinuti oko izostanaka nekoliko menstrualnih ciklusa? Amenoreja je nekada od strane pojedinih sportistkinja smatrana ,,normalnom,, i ,,poželjnom,, a kao krajnji efekat treninga od 1984.-te je počela bivati povezivana sa preranim gubitkom u gustini kostiju. To je u osnovi simptom problema koji zahteva medicinsku evaluaciju u prva tri meseca od pojave.Kod nekih žena najveći problem je neplodnost, ali nejveći nevidljivi rizik od produžene amenoreje je gubitak koštane gustine ili prerane osteoporoze. Zašto se to dešava? Amenoreja i drugi oblici menstrualnih disfunkcija, su povezani sa nedostatkom estrogena, stanjem sličnim menopauzi. Estrogen, a možda i progesteron takođe, povećavaju apsorpciju kalcijuma, unos i deponovanje u kostima.Gubitak estogena teoretski može povećati nivo lipida u krvi i dovesti do prevremene ateroskleroze i kardiovaskularnih bolesti. Takođe, može postojati veća učestalost raka reproduktivnih organa.

Nedostatak zaštitnog efekta estrogena na kosti izaziva demineralizaciju ili prevremenu osteoporozu, što dovodi do povećanog rizika od skolioze, stres frakture, i drugih ozbiljnih preloma.Čak i sa obnavljenjem normalne menstruacije, neke od tih promena mogu biti nepovratne.Posebno u adolescenciji kada je svega 60-80% skeleta razvijeno i konsolidovano.Hipoestrogenizam i loša ishrana tokom ovih godina može dovesti do niže količine koštane mase.

Tretman amenoreje zavisi od njenih uzroka. Sportistkinje bi se trebale konsultovati prvenstveno sa svojim lekarom opšte prakse ili lekarom sportske medicine kako bi isključile medicinske uzroke amenoreje.

Kada lekar radi dijagnozu atletskih amenoreja, on ili ona se može rukovoditi petodnevnim tokom sintetičkog progesterona zvanim Provera (10mg/dan).Bilo koje povlačenje krvarenja se može uzeti kao dokaz da je osa hipofize netaknuta. Varijante lečenja tad mogu uključiti skromno smanjenje vežbanja (5-10%), blago povećanje telesne težine (5% ili kako je navedeno), kao i odgovarajuću pažnju posvetiti ishrani, stresu, spavanju i praktičnom treningu.Amenoreična sportistkinja koja mora prestati sa treniranjem zbog povrede dobiće redovan ciklus nakon dva meseca.Ovulacija i ukidanje amenoreje su nepredvidivi i može se pojaviti i pre nego što se menstruacija nastavi tako da je kontracepcija neophodna.

Ako se ciklus ne nastavi spontano kod žena preko 16 godina, može biti neophodna hormonska terapija, kao što su estrogen i progesteron.Kod mladih žena koje su seksualno aktivne, konvencionalne metode oralne kontracepcije su sigurne. Sa novim malim dozama preparata, nema značajnog uticaja na atletske performanse. Žene sa sekundarnom amenorejom koje žele ostvariti trudnoću, a ne reaguju na intervencije u načinu ishrane, redukciju treninga i smanjenje stresa, mogu zahtevati i određene lekove za stimulaciju ovulacije.

U principu, mnoge zdravstvene dobrobiti povezane su sa redovnim fizičkim vežbanjem i daleko nadmašuju potencijalne rizike. Rano prepoznavanje problema i odgovarajuća reakcija su od suštinskog značaja.

Priredila: Zagorka Ćosić / saradnik portala MamaiBeba.rs

Kompletan asortiman proizvoda namenjen bebama možete pogledati i poručiti u našoj internet prodavnici Mama i Beba