Zdrav seksualni život žena predstavlja dinamičan i višeslojan fenomen koji je blisko povezan sa kvalitetom života uopšte. Poremećaj seksualne funkcije odražava se na intimni odnos, bračni odnos i na kraju utiče na opšte zdravlje.
Određivanje uzroka poremećaja seksualne funkcije predstavlja vrlo složen proces. Trebalo bi istražiti i medicinske i psihološke probleme koji mogu uticati na zdrav seksualni život.
Naučnici iz Nacionalnog instituta za zdravlje i društveni život Sjedinjenih Američkih Država analizirali su podatke više od 1.700 žena starosti od 18 do 49 godina i ustanovili da je najčešći problem gubitak seksualne želje, i to u oko 43%.
Fiziologija seksualne funkcije kod žena obuhvata genitalne organe (stidnica, dražica, velike i male usne) i unutrašnje karlične organe (vagina, materica, jajnici i jajovodi), kičmenu moždinu i mozak. Važni su i neuropetidi kao što su serotonin, dopamin, epinefrin, acetilholin, seksualni steroidi, estradiol i testosteron.
Uzroci poremećaja seksualne funkcije mogu biti višestruki, direktni i indirektni. Akutna ili hronična oboljenja, psihički problemi, poremećeni međuljudski odnosi – sve to može dovesti do poremećaja ove funkcije.
Jedan od uzroka mogu biti biološki faktori:
* srčana oboljenja i bolesti krvnih sudova
* šećerna bolest
* autoimune bolesti
* nervne bolesti
* maligna oboljenja
* urološka i ginekološka oboljenja
* hormonski poremećaji
Nedostatak estrogena nastao prirodnim putem, posle hirurške intervencije ili usled menopauze izazvane lekovima – može dovesti do suvoće vagine, što dovodi do neprijatnog osećaja tokom seksualnog odnosa.
Mlade žene koje pate od patološke mršavosti (anoreksija, bulimija) često prati gubitak menstruacije, kao i žene koje su menstruaciju izgubile zbog preteranog fizičkog vežbanja. I kod njih može doći do suvoće vagine usled atrofije sluzokože vagine, što dovodi do seksualne disfunkcije.
I žene koje doje mogu da imaju smanjenu količinu estrogena, a samim tim i atrofiju vaginalne sluzokože i suvoću vagine.
Negativan efekat na seksualnu funkciju žene mogu da imaju psihološki faktori kao što su međuljudski konflikti, bračno neverstvo, ali i psihijatrijska oboljenja (depresija, anksioznost), kao i prekomerno korišćenje alkohola ili droge. Do istog efekta dovodi i seksualno zlostavljanje i fizičko nasilje.
Ostali psihološki faktori koji mogu da dovedu do poremećaja seksualne funkcije:
* loši bračni odnosi
* loše zdravstveno stanje partnera
* kulturološke razlike partnera
* nedostatak privatnosti u stambenom prostoru
* seksualno neiskustvo partnera
Do poremećaja seksualne funkcije može dovesti i upotreba raznih lekova. U tu grupu lekova spadaju:
* antidepresivni i antipsihotični lekovi
* lekovi za stabilizaciju raspoloženja
* lekovi za lečenje srčanih oboljenja i povišenog krvnog pritiska
* lekovi za lečenje alergija – antihistaminici
* pilule za kontracepciju
Poremećaji seksualne funkcije klasifikuju se u pet kategorija, prema klasifikaciji Američke fondacije za urološka oboljenja (American Foundation of Urological Diseases – AFUD):
1. Smanjena seksualna želja koja označava stalno smanjenje ili nedostatak seksualnih fantazija, razmišljanja o seksu i nedostatak incijative za seksualni odnos. Takve osobe osećaju zabrinutost pri pomisli na seksualni odnos.
2. Osećaj odvratnosti prema seksu – najčešće posledica fizičkog ili seksualnog zlostavljanja ili posledica traume.
3. Poremećaj seksualnog uzbuđenja koji podrazumeva subjektivni poremećaj uzbuđenja, poremećaj uzbuđenja prilikom stimulacije genitalnih organa i kombinaciju ovih poremećaja.
4. Poremećaj doživljavanja orgazma, bilo da osoba teško doživljava orgazam ili ga ne doživljava posle dovoljne duge seksualne stimulacije.
5. Bol pri seksualnom odnosu – najčešće uzrokovan suvoćom vagine ili vaginizmom (bolnim kontrakcijama vagine).
Da bi se postavila pravilna dijagnoza i utvrdio stepen poremećaja seksualne funkcije – neophodno je uzeti sveobuhvatnu detaljnu medicinsku i psihoseksualnu istoriju bolesti uz kompletan lekarski i ginekološki pregled.
Prilikom uzimanja istorije bolesti, naročito treba obratiti pažnju na sledeće podatke:
* da li je problem urođen ili stečen
* da li je problem prisutan u svim situacijama, ili pak samo sa određenim partnerima
* da li pacijentkinja može da se seti nečega što uvek izaziva njen problem prilikom seksualnog odnosa
Potrebno je uraditi detaljan ginekološki pregled, uzeti podatke o menstrualnom ciklusu, o eventualnim porođajima, kao i o tome da li je osoba imala hirurške intervencije i koje, da li uzima neke lekove ili biljne preparate.
Treba takođe uzeti istoriju bračnog stanja, eventualnih psihijatrijskih oboljenja, zatim podatke o načinu života, radnim obavezama, finansijskom stanju u porodici i svemu onome što osobu može izložiti naknadnom stresu.
Veoma je važno uraditi određene laboratorijske analize krvi i mokraće, kao i određenih hormona. Trebalo bi uraditi:
* analizu krvi da bi se isključila anemija (malokrvnost)
* analizu stimulirajućeg hormona štitne žlezde (TSH)
* analizu prolaktina
* analizu seksualnih steroidnih hormona (estrogen, estradiol, progesteron i testosteron)
* kompletnu analizu holesterola, ispitati dobar i loš holesteorl (HDL i LDL)
* testove za funkciju jetre
Određeni testovi treba da se rade u određenoj fazi menstrualnog ciklusa da bi se izbegle dnevne varijacije u vrednostima koje su inače normalne i koje mogu da zavedu lekara pri postavljanju pravilne dijagnoze.
Ultrazvučni pregled male karlice i pregled ultrazvukom kroz vaginu mogu nam otkriti promene u strukturama genitalnih organa.
U okviru ginekološkog pregleda potrebno je uraditi:
* pregled stidnice (vulve) – može da otrkrije da li postoji atrofija sluzokože, suvoća sluzokože, da li postoji suženje vaginalnog ulaza
* pregled izgleda klitorisa i okolnih struktura
* analizu kiselosti vagine i utvrditi da li postoji prisustvo gljivica, bakterija (određivanje grupe vaginalnog sekreta)
* merenje dotoka krvi u genitalnu regiju (vaginalna pletizmografija)
* ispitivanje fukcije nerava u regiji male karlice (bioteziometrija)
* ispitivanje mišića poda male karlice (perineometrija)
Svi ovi testovi i pregledi pomoći će nam da odredimo pravilno lečenje pacijentkinje.
Lečenje seksualne disfunkcije žena predstavlja vrlo složen proces, koji mora da uključi lekare raznih specijalnosti i psihologe koji se bave ovim problemom.
Osobe koje boluju od hroničnih bolesti kao što su visok krvni pritisak, povišen holesterol, ili poremećaj lučenja štitne žlezde – treba vrlo ozbiljno da leče ova oboljenja jer ona značajno doprinose seksualnoj disfunkciji. Treba odabrati lekove koji su efikasni a pri tom imaju vrlo mali uticaj na seksualnu funkciju u smislu seksualnog uzbuđenja i doživljavanja orgazma.
Trebalo bi promeniti i način života i odabrati onaj koji će poboljšati kvalitet seksualnih funkcija. Pravilna i odmerena ishrana, povećana fizička aktivnost, prekid pušenja, smanjenje unošenja alkohola – sve to može doprineti poboljšanju seksualnog života osobe.
Na kvalitet seksualnog života bitno utiče i hronični umor i slabo spavanje, pa osoba treba da nauči da planira seksualni odnos kada je odmorna i dobro ispavana.
Da bi se povećala seksualna komunikacija partnera i izbegla rutina koja prerasta u dosadu, trebalo bi uvesti i druge metode koje izazivaju seksualno uzbuđenje. Trebalo bi, recimo, promeniti položaj prilikom seksualnog odnosa i zauzeti položaj koji će izazvati najmanje neprijatnih senzacija kod osoba koje imaju problema sa vaginom i malom karlicom. Preporučuje se potapanje u toplu vodu pre odnosa, jer to dovodi do opuštanja mišića.
Osobe koje imaju bolove prilikom seksualnog odnosa treba da se obrate lekaru specijalisti koji se bavi lečenjem bola, jer je to neobično važno.
Važna je i edukacija bolesnica kada je reč o normalnoj anatomiji genitalne regije i tome kako određene bolesti ili stanja mogu da utiču na tu regiju. Postoji veliki broj knjiga iz te oblasti koje takođe mogu da pomognu.
Seksualna terapija psihologa izuzetno je važna. Pacijentkinja će s psihologom moći da porazgovara:
* o svom intimnom životu, brigama u vezi s njim
* o nezadovoljstvu svojim fizičkim izgledom (preterana gojaznost, mršavost)
* o promeni svog samopouzdanja kada je posredi seksualni život
Osobe kod kojih je došlo do poremećaja ili prestanka menstruacije i koje imaju napade iznenadnog i preteranog znojenja treba da:
* izbegavaju jako začinjenu hranu
* piju samo jednu kafu dnevno
* smanje unošenje alkoholnih pića
* nauče da ritmično dišu
* primene akupunkturu
Osobe koje pate od suvoće vagine treba da koriste sredstva koje će im umanjiti ili ublažiti negativan efekat tog stanja. Može da se koristi vitamin E gel, koji se aplicira lokalno, kao i preparat koji se zove replens. Vaginalna lubrikantna sredstva koriste se za vreme seksualnog odnosa i mnogi koji ih koriste smatraju da povećavaju užitak pri odnosu. Proizvode koji sadrže petroleum u svom sastavu (vazelin) treba izbegavati jer nadražuju sluzokožu vagine.
Seksualna pomagala kao što su vaginalni dilatator (za proširenje ulaza vagine) ili stimulator klitorisa – od velike su pomoći osobama koji imaju ožiljke od prethodnih operacija ili od zračenja i koje imaju bolni snošaj.
Od lekova se najčešće koriste estrogen i progesteron (kod osoba koje imaju matericu). Mnoge žene se plaše ove terapije zbog povećanog rizika od nastanka raka dojke i nastanka srčanih oboljenja. Zbog toga se mnoge odlučuju za upotrebu estrogena koji se lokalno aplicira (krema, tablete i estrogeni prsten) i efikasno leči vaginalni problem.
(dr Đorđe Adanja, spec. urologije (Centar za mušku urologiju, Toronto, Kanada)
Izvor: www.zdravlje.krstarica.com
Kompletan asortiman proizvoda namenjen bebama možete pogledati i poručiti u našoj internet prodavnici Mama i Beba
-
Ljubav, pljusak i pljeskavice
-
Knjiga Kako odgajati tinejdžere
-